Fitnes kao terapija astme i hroničnog opstruktivnog bronhitisa

Priblizno 80 procenata astmaticara, posbeno sportista, dozivljava napade astme tokom vezbanja (zove se astma izazvana vezbanjem ili skraceno na engleskom EIA, exercise induced asthma), koje karakterise umerena opstrukcija koja nije opasna po zivot, ali smanjuje takmicarsku sposobnost. Tezina napada EIA povezana je sa intenzitetom vezbanja i potrebama za vazduhom, kao i sa ekoloskim uslovima. Udisanje hladnog, suvog vazduha izgleda da prouzrokuje vecu opstrukciju nego udisanje toplog, vlaznog vazduha.Nije potpuno jasno sta tacno uzrokuje EIA, ali se veruje da se EIA izaziva kada disajni putevi postanu suvi kada se vlaga iz vazduha apsorbuje dok prolazi kroz nos do donjeg dela pluca.

Bronhitis, oblik opstruktivnog plucnog oboljenja koje karakterise upala bronhija, prvenstveno prouzrojuje pusenje cigareta, mada zagadjenje vazduha i nezdravo radno okruzenje mogu da imaju manju ulogu. Akutni bronhitis je pored toga i upala sluznica. Medjutim, akutni bronhitis moze da se javi i posle prehlade ili izlaganja odredjenim cesticama prasine ili isparenjima, i da se izleci za nekoliko dana ili nedelja. Hronicni bronhitis u najvecem broju slucajeva traje dozivotno.

Emfizem je drugi oblik hronicnog oboljenja pluca koje uzrokuje hronicna upala alveola, sto za posledicu ima pucanje zidova alveola. Ovo prouzrokuje znatno smanjenje respiratorne funkcije. Klasicni znakovi emfizema su hronicni nedostatak daha i kasljanje. Emfizem i bronhitis se zajedno nazivaju hronicna opstruktivna pulmonalna oboljenja, ili skracenica na engleskom, COPD.
Vezbanje i astma

Vecina osoba koje imaju kontrolisanu astmu imace koristi od redovnog vezbanja, koje pomaze smanjenju potreba za udisanjem vazduha za razlicite zadatke, sto im olaksava da obavljaju normalne svakodnevne aktivnosti sa manjim gubljenjem daha i redjim napadima astme. Nekoliko studija pokazalo je da redovno vezbanje moze i da smanji broj i tezinu napada astme izazvanih vezbanjem.
Vezbanje i hronicni opstruktivni bronhitis

Laki trening ce osobama sa hronicnim opstruktivnim bronhitisom mozda koristiti, a mozda i nece, sto zavisi od tezine njihovog oboljenja. Ove osobe treba pazljivo da proverava i prati njihov lekar. mada vecina osoba sa hronicnim opstruktivnim bronhitisom ne popravljaju funkciju svojih pluca, vezbanjem mogu da se ostvare druga poboljsanja kao sto je smanjena uznemirenost, telesna tezina i stres, kao i poboljsana sposobnost za obavljanje svakodnevnih aktivnosti. Osnovni ciljevi treninga su: a) da poboljsaju funkcionalni kapacitet, b) poboljsaju funkcionalno stanje, c) smanje tezinu subjektivnog osecaja nedostatka vazduha, i d) poboljsaju kvalitet svog zivota.

Osobe sa hronicnim opstruktivnim bronhitisom koje imaju stabilno stanje i koje su stekle sva moguca poboljsanja kroz program vezbanja pod lekarskim nadzorom, trebalo bi da imaju koristi i od programa vezbanja bez lekarskog nadzora. Podsticite ove osobe da ucine najvise sto mogu, jer svaka, i najmanja, vezba koju urade moze da eventualno poboljsa njihovo zdravlje.

Smernice za vezbanje u slucaju:

Astme:

1. Astmaticari treba da sa sobom uvek imaju inhalator za bronhodilataciju i treba im naloziti da ga upotrebe cim se pojavi prvi znak sistanja u plucima.
2. U pocetku intenzitet vezbanja drzite na niskom nivou pa ga postepeno povecavajte tokom vremena, jer je intenzitet vezbanja direktno povezan sa tezinom i ucestaloscu astme.
3. Ukoliko se pojave simptomi astme, smanjite intenzitet vezbanja.
4. Upotreba inhalatora nekoliko minuta pre vezbanja moze da smanji mogucnost napada astme.
5. Podsticite astmaticare da popiju dosta tecnosti pre i u toku vezbanja.
6. Astmaticari treba da imaju duze periode zagrevanja i hladjenja.
7. Osobe sa disajnim poremecajima cesto ce doziveti vise simptoma respiratornih problema kada vezbaju u ekstremnim uslovima (visoka ili niska temperatura sredine, veliko prisustvo polena i velika zagadjenost vazduha).
8. Nosenje maske za lice tokom vezbanja pomaze da vazduh koji se udise bude topliji i vlazniji, i moze da svede astmaticne reakcije tokom vezbanja na minimum.
9. Osobe sa disajnim poremecajima treba pazljivo da prati njihov lekar.
10. Treba da vezbaju samo stabilni astmaticari.

Hronicnog opstruktivnog bronhitisa:

1. Osobe sa nestabilnim hronicnim opstruktivnim bronhitisom ne treba da ucestvuju u programu vezbanja bez lekarskog nadzora.
2. U pocetku izbegavajte vezbe za gornji deo tela kao sto su "rucni bicikl" ili veslanje, zato sto one previse naprezu pulmonalni sistem. Opseznom programu vezbanja moze postepeno da se doda trening sa opterecenjem za gornji deo tela.
3. Kod klijenata sa hronicnim opstruktivnim bronhitisom primenite smernice za vezbanje astmaticara.
4. Osobe sa hronicnim opstruktivnim bronhitisom treba da sa sobom uvek imaju inhalator za bronhodilataciju i treba im naloziti da ga upotrebe cim se pojavi prvi znak sistanja u plucima.
5. Osobe sa hronicnim opstruktivnim bronhitisom treba da izvode vezbe disanja radi jacanja respiratornih misica.
6. Pazljivo odradite zarevanje i hladjenja kako biste izbegli pojavu gubljenja daha.
7. Nekim osobama sa hronicnim opstruktivnim bronhitisom mozda ce biti potreban dopunski kiseonik tokom vezbanja.
8. Klijenti sa hronicnim opstruktivnim bronhitisom ne smeju da puse. Ukoliko ne zele da prestanu da puse nemojte sa njima vezbati.
9. Na osnovu reakcija na vezbanje, zajedno sa lekarom proverite vrstu i doze lekova koje koriste.
10. Ukoliko se ucinak pacijenta hronicnim opstruktivnim bronhitisom pogorsava, podstaknite ih da ucestvuju u programu pulmonalne rehabilitacije dok im se simptomi ne poprave.

Primer preporuke za vezbanje:

Astma:

Rezim.
Dobri primeri vezbanja za astmaticare jesu dinamicko vezbanje, hodanje, voznja bicikla i plivanje. Plivanje moze da bude posebno korisno zbog toga sto astmaticarima omogucava da udisu vlazan vazduh iznad povrsine vode.
Intenzitet.
Preporucite dinamicko vezbanje niskog intenziteta na osnovu stanja fizicke sposobnosti i ogranicenja.
Ucestalost.
Podsticite asmaticare da vezbaju najmanje tri do cetiri puta nedeljno. Osobe sa niskim funkcionalnim kapacitetom, ili oni koji gube dah tokom duzeg vezbanja mogu da imaju koristi od vezbanja sa prekidima (dva puta po deset minuta).
Trajanje.
Podsticite duze, postepenije zagrevanje i hladjenje (duze od 10 minuta). Ukupno trajanje vezbanja postepeno povecavajte na 20 do 45 minuta.

Hronicni opstruktivni bronhitis:

Rezim.
Dinamicko vezbanje, hodanje i voznja stacionarnog bicikla. U pocetku vezbe za gornji deo tela kao sto su "rucni bicikl", veslanje i skijaski kros mozda nece biti pogodne zbog vecih zahteva za udisanjem vazduha. Postepeno dodajte vezbe sa opterecenjem za gornji deo tela.
Intenzitet.
Preporucite dinamicko vezbanje niskog intenziteta. Podesite intenzitet prema disajnoj reakciji pacijenta na vezbanje. Intenzitet vezbanja drzite ispod tacke u kojoj se moze pojaviti bilo kakav problem u disanju.
Ucestalost.
Podsticite obolele od hronicnog opstruktivnog bronhitisa da vezbaju bar cetiri do pet puta nedeljno. Mozda im mogu koristiti i kraci blokovi vezbanja sa prekidima.
Trajanje.
Podsticite dugo, postepeno zagrevanje i hladjenje (duze od 10 minuta). Ukupno trajanje vezbanja postepeno povecavajte na 20 do 30 minuta.